DEBELA KOKA – CUVARKUCA – SEMPERVIVUM

DEBELA KOKA – CUVARKUCA – SEMPERVIVUM

Mnogo je narodnih naziva za ovu prelepu biljku. Kod nas su obicno odomaceni nazivi i to: cuvarkuca; debela koka; stolistnik; kamena ruza. Latinski naziv ove biljke je “sempervivum” sto u slobodnom prevodu znaci semper- uvek i vivum- ziv, iliti uvek ziv, vecito ziv.

Debela koka, ili kako ja vise volim da je zovem cuvarkuca, je trajna sukulentna biljka koja uspeva po planinskim regionima citave Evrope, od zapadne Spanije do istocne Turske i Irana. Ova biljka prezivljava u veoma surovim uslovima suse i jarkog sunca u toku letnjih meseci, a ujedno i jakih hladnoca u zimskim periodima.

Sempervivum obrazuje niskorastuce rozete socnih listova, cesto s’ dlacicama po ivicama i vrhovima lista. Pokazuje ogromnu raznovrsnost u pogledu oblika, velicine i boje rozete i lista. U mnogim oblicima listovi se oboje senkama ruzicaste, crvene ili purpurne boje tokom leta, dok pojedini oblici svoje najlepse boje pokazuju zimi. Rozete mogu biti ne vece od nekoliko milimetara u precniku, u najmanjim oblicima, pa do onih ogromnih koje imaju do 20 centimetara popreko u precniku. Listovi mogu biti siroki ili uski, manje ili vise bodljikavi, zaostreni ili obli. U mnogim oblicima listovi su gusto prekriveni po ivicama i licu sitnim dlacicama, dajuci biljkama maljav izgled.

Vrlo malo prostora je potrebno za uzgoj Sempervivuma. Vrlo dobro uspeva na otvorenom mestu, izlozenom atmosveralijama, na vetrovitim i osuncanim polozajima. Poznati su po tome sto uspevaju da prezive na vrlo skromnoj i losoj podlozi, i sto su vrlo tolerantni na susu, tako da zive u uslovima gde mnoge druge biljke ne uspeju da se izbore za opstanak.

Svaka rozeta proizvodi nove rozete i izdanke na bocnim stabljikama (stolonima), stvarajuci tako veliku koloniju. Ovi izdanci se brzo ukorene i postaju nezavisne biljke, pruzajuci veoma lak metod razmnozavanja. Maticna rozeta na kraju proizvede visoku cvetnu stabljiku, i zatim ugine ostavljajuci iza sebe svoje izdanke da nastavljaju biljnu koloniju.

Kako uzgajati stoliste. Suncano, vetrovito, izlozeno mesto je idealno. Dobro je da im se obezbedi sto veca izlozenost suncu u toku dana, pa se zato mogu videti posude sa cuvarkucama na mnogim krovovima kuca, gde ima puno sunca, gde je uvek vetrovito. Potrebno im je tlo koje je vodopropustljivo, i koje je relativno “slabo” hranjljivo. Preporucuje se da se gornji sloj zemlje prekrije krupnijim peskom ili sitnijom kamenom rizlom u debljini od oko desetak milimetara. Mozete ga gajiti ili u plitkim posudama, ili na otvorenom zemljistu u vidu niskih brdasaca. Zahtevaju vrlo malo paznje, i dovoljno je samo da ih po prevelikim vrucinama polijete malim kolicinama vode.

Zbog dragocenih lekovitih svojstava, slavni vladar Karlo Veliki je naredio da se cuvarkuca mora kultivisano gajiti. Njegova naredba se zavrsava recenicom: “I svaki seljak treba da gaji cuvarkucu na, i u svojoj kuci. Pripisuju mu se mnoga lekovita svojstva, a nmogi ga uporedjuju sa alojom, i kazu da imaju dosta slicna lekovita svojstva. Posebno se koristi svez zdrobljen list ili sveze iscedjen sok iz lista, u kozmeticke svrhe, a spada medju najbolja prirodna sredstva za lecenje kurijih ociju, opekotina, suncanih pega, bradavica, protiv bolova u usima, i za sva upalna stanja.

Autor teksta:

Zoran Radojkovic SABA

sto se tice cuvarkuce,ja cu napomenuti samo da su stari Srbi je drzali ili na istoku ili kod kucnih vrata jer se smatralo da biljka tera zle duhove

ja sam cuo za njena lekovita svojstva ali nisam licno imao priliku da je koristim. pretpostavljam da je u pitanju slican proces kao i sa alojom?

Da potpuno si u pravu. Cuvarkuca ima skoro potpuno ista lekovita svojstva kao i aloja, i govori se da je cuvarkuca ustvari aloja sa nasih prostora samo u malo drugacijem obliku i formi.

pretpostavljao sam zbog debelog lista i soka. a zasta se koristi cuvarkuca? ima li nesto za sta se konkretno koristi?

Koliko ja znam, sok ili listovi cuvarkuce se upotrebljavaju kao pomocna lekovito sredstvo kod mnogih bolesti. Nadam se da ce se i drugi forumasi ukljuciti i napisati recepte za lecenje uz pomoc ove cudesne biljke, ali na temi o LAKOVITOM BILJU. Ovde cu samo napomenuti da se list ili sok mogu upotrebljavati za smirenje mnogih upalnih procesa. Dobro je, tako bar kazu, da se svakodnevno POJEDE po jedan list cuvarkuce, i to onako svez, otkinut direktno sa biljke, ali dobro opran. Ali otom potom u lekovitom bilju. Ovde cemo pisati o ovoj biljci kao kolekcionarskoj biljci u kolekcijama mesnatica sa nasih prostora.

Biljkom sam definitivno oduševljena i nastojaću da nabavim više vrsta. Od ovih nekoliko koje sad imam pokušaću da stavim slike

imam jedno pitanje, jednu konstataciju jedan utisak

1. zar nije debela koka druga biljka?isto raste u bastama,ali visocija je i drugacije listove ima.probacu da postavimsliku
2.znaci definitivno ima vise vrssta cuvarkuce meni je jedan decko pokazivao mini cuvarkuce,ja mislila da me zeki
3.divne slike kato,samo nastavi da nam ulepsavas dan

pozdrav kato i sve najbolje na forumu

Ne znam na žalost koliko ima varijeteta čuvarkuće, nekoliko stotina sigurno. Ja imam desetak skromnih vrsta, ali mi se jako dopada pa ću pokušati da nabavim bar još neku

ja ovo zovem debelom kokom.a kako vi ljudi?

To je toooo. Ona jeste sukulentna biljka, ali nije čuvarkuća tako da naziv teme zbunjuje.

uh,vec sam se zabrinula za ovo malo pameti sto mi je ostalo
ali sigurno ima razloga sto je saba tako napisao.naime,u vecinikrajeva Srbije i balkana,dolazi do mesanja i preplitanja naziva biljaka.dovoljno je otici na pijacu i za jednu biljku mozes vukajliju da napises.pretpostavljam da se u sabinom kraju ona tako i zove,cuvarkuca-debela koka
s obzirom da su sukulenti,nije ni cudo da se mesaju nazivi

Ma nije greska i nije problem. Slika koju je milica postavila jeste slika DEBELE KOKE. I u mom kraju postoji ova biljka i zovu je debela koka, i prica se isto tako da je ova biljka lekovita i da se i njeni listovi zvacu i jedu.
I ne opterecujte se mnogo time dali jeste ili nije vrsta cuvarkuca. U svakom slucaju i to je mesnatica i biljka sa nasih prostora koje ima u mnogim dvoristima. I kaktusa ima preko hiljadu vrsta, i svaka vrsta ima svoje ime (latinsko), ali je za sve uobicajen naziv KAKTUS. Tako i ovde, na ovoj temi. Ja sam pokrenuo temu o cuvarkucama, a vi slobodno dodajte i pisite i o ostalim mesnaticama koje rastu u nasim, to jest vasim krajevima. To su nasi "KAKTUSI" koji rastu u nasim krajevima i koji dobro podnose i najzesce sunce, ali isto tako i najzesce mrazeve i zime, i koje ostaju preko cele godine u nasim bastama, pa i na nasim krovovima. I svake godine nas nanovo u martu ili aprilu obraduju novim cvetovima i novim izdancima.
Samo vi pisite o svima njima, i sigurno se nijedna vrsta nece naljutiti sto ste je smestili bas tu medju cuvarkuce, debele koke..... ili kako se vec zovu kod vas.

Ma u pravu si ti Saba, ja ionako kuburim sa latinskim nazivima i identifikacijom svojih biljaka, ali njima to ne smeta da se baškare i napreduju